Poštovani pratioci, poslednjih dana društvene mreže preplavljene su različitim stavovima o najavljenom štrajku i njegovom uticaju. U tom moru informacija, realnost na terenu često se ne poklapa sa slikom koja se stvara online.
Nakon pažljivog osvrta na situaciju u Loznici, činjenice su jasne: preko 99% radnji normalno funkcioniše, uprkos pozivima na štrajk. I dok svako ima pravo na lični izbor i slobodno izražavanje nezadovoljstva, čini se da ovakav pristup opšte neposlušnosti u trenutnom kontekstu donosi više štete nego koristi.
Razmislimo o širem okviru: januar je jedan od finansijski najtežih meseci zbog praznika, slava i povećanih troškova, a dodatni prekid rada ne samo da utiče na poslovanje preduzetnika već i na živote ljudi koji se oslanjaju na svakodnevne aktivnosti u grada. Ovakvi potezi, umesto željene promene, često produbljuju ekonomske probleme i dodatno opterećuju već izazovnu svakodnevicu.
U stvarnosti, život ne može da stane – ljudi moraju doktoru, po lekove, u prodavnicu po osnovne namirnice. Taksi vozači, lekari, medicinske sestre, trgovci i mnogi drugi ne mogu sebi priuštiti luksuz da „ne izlaze“. Naša svakodnevica zavisi od brojnih zanimanja koja rade bez obzira na štrajk, jer potrebe građana ne prestaju ni na jedan dan.
Dijalog, saradnja i zajednički napori u rešavanju problema daleko su delotvorniji od impulsivnih mera koje stvaraju osećaj podele i nepotrebnog pritiska. Štrajk kao oblik protesta ima svoje mesto, ali da bi bio uspešan i koristan, neophodno je planiranje, doslednost i usmerenost na konkretna rešenja, a ne stihijsko delovanje koje ostavlja građane da sami snose posledice.
Pozivamo sve da realno sagledaju situaciju. Prošetajte ulicama, razmislite o izazovima sa kojima se suočavamo, ali i o načinima kako svi zajedno možemo postići promene bez dodatne štete po našu zajednicu. Kritika i delovanje su ključni, ali samo ako dolaze iz racionalnog pristupa i želje za istinskom promenom.
Piše: Podrinje u fokusu
