Na dan 6. avgusta 2025. godine, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine donela je odluku koja je izazvala potres u političkoj stvarnosti Republike Srpske – mandat predsjedniku Miloradu Dodiku je zvanično ukinut. Povod za ovu odluku bila je pravosnažna presuda Apelacionog suda BiH, kojom je Dodik osuđen na godinu dana zatvora i zabranu političkog delovanja na šest godina, zbog navodnog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. I dok deo međunarodne zajednice ovu odluku pozdravlja kao „vladavinu prava“, za veliki broj građana Republike Srpske, ovo predstavlja još jedan čin političkog pritiska.
Ono što ovom trenutku daje dodatnu težinu jeste činjenica da je Milorad Dodik samo poslednji u nizu lidera Republike Srpske koji nije uspeo da mirno i bez pritisaka privede svoj mandat kraju. Setimo se Nikole Poplašena, kojeg je 1999. godine visoki predstavnik smenio zato što nije želeo da imenuje tadašnjeg kandidata za premijera po volji međunarodne zajednice. Odluke koje se donose mimo volje naroda, pa čak i mimo njegovih izabranih institucija, ne vode ka rešavanju krize u Bosni i Hercegovini.
Zato današnja odluka CIK-a nije samo udarac Dodiku kao pojedincu. Već poruka da volja srpskog naroda u BiH može biti poništena birokratskom olovkom, bez stvarne političke odgovornosti. A kada institucije jednog entiteta postanu mete sudskih i političkih intervencija, postavlja se pitanje — ko je sledeći?
U ovim trenucima, kada je politička stabilnost na iskušenju, potrebno nam je jedinstvo. Ne oko imena, ne oko partije, već oko ideje da Republika Srpska mora očuvati svoju ustavnu poziciju i politički subjektivitet. Nije vreme za politička likovanja, ni za lične obračune. Republika Srpska je veća od bilo kog njenog predsjednika i svaki demokratski predsjednik Republike Srpske mora imati pravo da svoj mandat završi po volji naroda.
Jedno je sigurno u danima koji dolaze, očekuju nas žalbeni procesi, institucionalne borbe i verovatno nova previranja.
Podrinje u fokusu
