Vidovdan je uvek nosio snažnu simboliku – vreme okupljanja, preispitivanja i pamćenja. Ove godine, hiljade ljudi okupile su se u Beogradu kako bi izrazile nezadovoljstvo društvenom i političkom situacijom. Protest, koji je započeo mirno, završio se nažalost u atmosferi napetosti i sukoba.
U takvim trenucima, granice se lako zamagle – između protesta i provokacije, između emocije i odgovornosti. I dok su građani svakako pozvani da izraze svoj stav, dešava se da energija mase, jednom kada krene van okvira dogovorenog, postane teško suzdrživa. Tada na scenu stupaju oni koji nisu tu da raspravljaju – već da reaguju.
Reakcija policije, često podložna kritikama, u ovakvim okolnostima nosi ogroman teret: kako obezbediti sigurnost svih, kako odgovoriti bez eskalacije, kako ostati između dve strane koje više ne žele da čuju jedna drugu. Nije uvek jasno gde je granica ispravnog postupanja – ali je jasno da ona mora postojati, jer bez nje, haos lako postane pravilo.
Važno je postaviti pitanja. Važno je biti glasan. Ali jednako je važno ne zaboraviti da i sloboda dolazi s odgovornošću. Kada protest pređe u nasilje, gubi se jasna poruka. A kada se red mora braniti na ulici, svi gubimo ponešto.
Možda je baš Vidovdan dan koji nas podseća da snaga naroda ne leži u podelama, već u zrelosti da ih prevaziđe. I da nijedna promena neće doći preko suzavca i kamenica – već preko ustrajnosti, dijaloga i onog najtežeg: uzajamnog poštovanja, čak i kada se ne slažemo.
Tekst: Podrinje u fokusu
