Psihološkinja i direktorka Centra za primenjenu psihologiju Snežana Milutinović objasnila je u Novom danu šta je sindrom sagorevanja, koji su simptomi, ali i savetovala šta možemo da uradimo za sebe. Koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije Vladimir Simović istakao je da je Srbija zemlja u kojoj se najviše radi u Evropi. „Radimo jako mnogo, a naknada za taj rad je jako niska“, kaže on.

Milutinović kaže da je sindrom sagorevanja predstavljen sad već i dijagnostički.

„Ali je inače psihološki fenomen, gde ne pričamo o umoru, već o kontinuiranom doživljaju premora, u kom je postojao period investicije zaposlenog, gde se ulagao i zalagao za dobar rezultat, ali iz određenih okolnosti i uslova nije bilo rezultata. Postaje razočaran situacijom, ne vidi kako može dalje da reši to, najčešće se dešava još jedan pritisak, da se na postojeći umor doda još dodatno zalaganje, kad i tad izostane rezultat, najčešće se osoba izoluje, povlači se, mi to zovemo mentalna distanca u odnosu na posao. Dešava se pad energije, pad motivacije, dešava se nezainteresovanost, ne samo za posao, nego i za kolektiv, korisnike usluga… Nakon nekog vremena ti simptomi se dalje mogu produbljivati i vezivati za druge fizičke simptome koje oseća osoba, ukoliko se neka od ranih faza ne prepozna i ne reaguje na njih“, kaže ona.

Ona kaže da se sindrom može desiti i kod osoba koje ostvaruju i rezultate, ali da je manje verovatno.

„Jer, ukoliko postoje rezultati, osoba ipak ima jedan nivo zadovoljstva koji ide iz posla. Ukoliko je stalni pritisak obima posla ili vremenskog pritiska rada dugotrajan i do te mere iscrpljujuć, bez obzira što je osoba uspešna, ona može da oseti sagorevanje kao takvo“, kaže.

Simović kaže da treba da govorimo o tome i da treba da razumemo situaciju u kojoj živimo.

„Prema podacima Eurostata, Srbija je zemlja u kojoj se najviše radi u Evropi – 43,7 časova nedeljno u proseku, jako mnogo, čini mi se da je prosek za EU nešto ispod 37 časova, pritom je to 43,7 sati, računajući samo taj primarni posao, a znamo da ljudi rade i dodatne poslove da bi uspeli da zarade više da bi mogli da zadovolje neke svoje osnovne potrebe, radimo jako mnogo, a naknada za taj rad je jako niska“, kaže on.

Između ostalog, dodaje on, „problem je u tome što po Zakonu o radu preduzeća mogu da nametnu ljudima da rade i 60-časovne radne nedelje“.

„To je zakonski moguće, da ljudi nekoliko sedmica zaredom rade 60 sati nedeljno, to su uglavnom sektori gde ljudi dobijaju izuzetno niske naknade za svoj rad. To je takozvana preraspodela radnog vremena, poslodavac mora da preraspodeli vreme da u šest meseci ono u proseku iznosi 40 sati nedeljno, to se čak i ne računa kao prekovremeni rad“, kaže on.

Naglašava da je zakonski omogućeno da „ljudi rade zaista u nehumanim uslovima“.

„Raditi 60 sati nedeljno je izrazito nehumano, ne samo što je to mnogo rada, nego je i naknada za taj rad izrazito niska, onda ljudi moraju da rade dodatne poslove, onda dolazimo do pitanja sagorevanja, a čini mi se da se ono ne pominje toliko u tim sektorima, industriji na primer. Oni eventualno mogu da dobiju bolovanje na osnovu nekih povreda na radu, ali kad pričamo o burnoutu teško“, kaže Simović.

Milutinović kaže da je moguće da se dobije bolovanje na osnovu burnouta, ali da ne zna koliko se to dešava.

„Nisu samo te napetosti do kojih dolazi, bezvoljnost, apatija, narušeni kontakti sa drugima, ne samo kolegama, to se preliva na druge sfere života, osećaju i druge simptome – nesanica, manjak apetita, osećate tegobe kojima ne vidite uzrok, osećate se hronično malaksalo i posle sna, osećate se kao da vas je voz pregazio, niz simptoma koji utvrđuju do koje mere je narušeno psihološko i fizičko zdravlje i do koje mere je to vezano za uslove rada“, kaže ona.

Simović je, kao jedan od problema sa kojima se susrećemo, istakao i stalnu dostupnost.

„I kad zaposleni odu na bolovanje, poslodavci im se javljaju kako ste, kako ste danas, što je kao suptilna prenja, kad ćete da se vratite na posao. Slanje poruka van radnog vremena može i da se podvede pod neku vrstu mobinga“, kaže on.

Dodaje da je „u kapitalizmu cilj svega profit“.

Izvor: N1info.rs